Raketna fregata RF-34 klase „Kotor“ crnogorske mornarice

Sa ovim brodom susreo sam se još davne 1989. god. u Splitu na doku u Lori. Bio je vezan naspram ŠB „Galeb“ sa kojeg sam se prekrcao na minolovac M-161 koji me prevezao u prekomandu u tadašnje Kardeljevo, današnje Ploče.

Raketna fregata RF-33 klase Kotor RMVCG

Prvo što mi je palo u oči kada sam iz sparnog potpalublja „Galeba“ stupio nogom na obalu te zimske decembarske noći 1989, bila je vitka linija RF-34 i njegov prepoznatljivi kliperski nos.Bio je to onda a i danas je, najjači ratni brod na ovoj strani Jadrana…ponos nekadšnje velike Jugoslavije i njene JRM.

To je brod klase „Kotor“, raketne fregate izgrađene u Kraljevici.Izgrađene su dvije jedinice te klase,  RF-33 „Kotor“  i RF-34 „Pula“.“Pula“ je kasnije promijenila ime u „Novi Sad“ ali je raspadom SRJ, izgubila i to drugo ime i sada joj je ostao samo broj 34.Tužno i glupo, da crnogorska mornarica za ove skoro tri godine svojeg postojanja nije odlučila kako će dati ime najjvećem i navrednijem brodu u svojoj floti.

RBU 6000

lanseri raketnih dubinskih bombi RBU-6000

lanseri raketnih dubinskih bombi RBU-6000

Po nekim najavama iz vrha crnogorskog generalštaba  planira se da se oba broda blizanca RF-33 i RF-34, preurede u patrolne brodove  za kontrolu južnog dijela Jadrana i sadejestva u operacijama NATO u mediteranu. Raketno i protupodmorničko naoružanje će biti skinuto, a  dvocijevni top 76 mm na pramcu zamijenjen nekim drugom, vjerovatno manjim kalibrom.


Na krmu se planira postavljanje platforme za slijetanje helikoptera, što je bilo planirano još u vrijeme dok je služila u JRM, zbog toga nikada nijesu ugrađeni krmeni topovi, kakve imaju raketne fregate ruske prozvodnje klase „Koni“, koje su bile u istoj jednici kao i RF-34.

Bilo kako bilo, brodvi imaju svoju sudbinu kao i ljudi, a sticajem okolnosti prije nekih mjesec dana prilikom obilaska američke fregate, iskoristio sam priliku i da posjetim našu RF-34, i poslije toliko godina zavirim u njenu unutrašnjost.Ljubaznošću oficira na brodu, imao sam i sreću da uslikam njen komandni most iznutra, kao i još neke sisteme u ključujući i motore broda.

Pošto se o samoj klasi „Kotor“ dosta pisalo, na internetu postoji obilje dobrih podataka,  ovaj sa geocites je jedan od najboljih.Da ne bismo izmišljali toplu vodu prenosim tekst u scjelini sa fotografijama koje sam ja napravio.Žela mi je bila da uslikam brod prijenego  bude „kastriran“,  u taktičkom smislu i u tome sam mislim uspio.

Dvocijevni top AK-726 kalibra 76,2 mm

Raketna fregata (do nedavno u RM VJ „veliki patrolni brod“) Kotor predstavlja najveću klasu ratnih brodova crnogorske RM. Razvijena je na bazi Ruske klase „Koni“, ali uz znatne modifikacije i poboljšanja. Prvi od dva broda klase Kotor (VPBR-33 Kotor) porinut je 1985. godine, a u sastav RM uveden je 29. decembra 1986. godine. Drugi brod u klasi, VPBR-34 Pula, je u naoružanje uveden 25. februara 1988. godine.

Radarska antena s složenim sistemom za vazdušno, navigacijsko i površinsko navođenje

Namena ovih fregata je borba protiv podmornica, protivavazdušna odbrana udarnih pomorskih snaga i raketno i artiljerijsko dejstvo po neprijateljskim plovnim sastavima.

Pogon Kotora je tipa CODAG (kombinovani), sa jednom gasnom turbinom M8G maksimalne snage 14720 kW i dva dizel motora Pielstick SEMT 12 PA 6V 280 snage po 3648 kW. Brod ima ukupno tri propelera, dva sa promenljivim uporom za dizel motore i jedan sa fiksnim krilima za plinsku turbinu. Osnovno pogonsko postrojenje su dizel motori i oni se koriste najveći deo vremena, dok je gasna turbina namenjena za postizanje maksimalno trajne brzine plovila.

Protivbrodska raketa P-21/22 (SS-N-2 Styx)

Za izradu trupa broda korišćen je čelilni lim NN-40, debljine 3 do 15 mm, dok je nadgrađe izrađeno od aluminijumske legure AIMg-5 debljine 2-10 mm. Forma nadgrađa je projektovana tako da umanji radarsku refleksnu površinu.

dizel motor Pielstick SEMT 12 PA 6V 280 snage 3648 kW

Dizel motor Pielstick SEMT 12 PA 6V 280 snage 3648 kW

Kotor može da se u plovidbi održi bez ograničenja pri stanju mora 6 po Boforu, a kod jačeg mora i vetra može ploviti koristeći se manevrom i ukrcavanjem balasne vode u tankove za gorivo. Stišavanje amplitude valjanja postiže se bočnim stabilizatorima (ljuljnim perajima). Brod izdržava udare vetra od 20 m/s sa standardnim deplasmanom, odnosno 40 m/s sa normalnim deplasmanom.

RBU 6000

Za dejstvo po površinskim brodovima protivnika, raketna fragata klase Kotor naoružana je sa četiri protivbrodske rakete P-21/22 (SS-N-2 Styx). Masa rakete je 2607 kg, masa bojeve glave 480 kg, daljina gađanja od 8 do 80 km, visina leta 25 ili 50 metara, brzina 0,9 Maha, a samonavođenje IC (P-22) ili aktivno radarsko (P-21). Ovaj tip projektila je danas potpuno zastareo i efikasno se može koristiti samo za gađanje brodova koji nisu naoružani savremenim protivraketnim sistemima.

Komandni most Rf-34

Za PVO broda namenjen je raketni sistem Osa-M (SA-N-4 Gecko). Sastoji se od radio-komandno vođenih raketa RZ-13, dvostrukog sklopivog lansera ZIF-122, uređaja za upravljanje gađanjem i trenažera za obuku operatera. Raketa RZ-13 može efikasno da uništava ciljeve koji lete na visini od 50-6000 m i na udaljenosti od 15 km. Sistem OSA-M je jednokanalan po cilju i dvokanalan po raketi.

Brod ima i dva četvorostruka lansera MTU-IV za po četiri prenosne protivavionske rakete Strela-2M. Na iste lansere se, bez većih modifikacija, mogu postaviti i savremeniji laki prenosni raketni sistemi PVO kao što su Igla ili Stinger.

Dva dvanaestocevna lansera raketnih dubinskih bombi RBU-6000 namenjena su za borbu protiv podmornica. Daljina gađanja je 350 do 5500 m, a maskimalna dubina cilja 400 m. Raketna dubinska bomba RGB-60 se može koristiti i za dejstvo po ciljevima na obali.

Artiljerijsko naoružanje fregate se sastoji od jednog univerzalnog dvocevnog automatskog topa AK-726 kalibra 76,2 mm i dva topa AK-230 kalibra 30 mm.

Kotor je opremljen sa više senzora za otkrivanje i praćenje ciljeva. Za praćenje vazdušne i površinske situacije koristi se radar MR-302 dometa 110 km za prosečan radarski vazdušni cilj, dok je radar Decca RM 1226 namenjen za navigaciju. Radarski sistem MPZ-301 (Pop Group) se koristi za upravljanje vatrom raketnog sistema PVO Osa-M, a za upravljanje artiljerijskom vatrom koriste se relativno savremeni osmatrački i nišanski radari sistema 9LV-200 MK-2 i nišanski radar MR-104 Ris, starije generacije. Od ostalih senzora brod ima aktivni sonar, radiološki detektor, detektor laserskog ozračenja i detektor radarskog ozračenja. Za odbranu od protivbrodskih raketa, fregata ima lansere IC i radarskih mamaca tipa Barricade.

U ostale brodske sisteme spadaju uređaj za demagnetizaciju broda, dva desalinizatora za proizvodnju vode za piće, uređaji za radio vezu, uređaj za prijem podataka sa hidroakustičnih plutača, uređaji za podvodnu vezu, protivpožarne i drenažne pumpe, pumpe za pretakanje goriva i ulja, sistem za klimatizaciju, protivpožarni sistem na bazi halona, uređaji za proizvodnju električne energije…

brodsko zvono na RF-34

brodsko zvono na RF-34


brodski telefon na RF-34

brodski telefon na RF-34

šajka na Rf-34

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Standardni deplasman: 1250 t
Puni deplasman: 1492 t
Dužina preko svega: 91,8 m
Dužina na vodenoj liniji: 86,29 m
Širina: 11,66 m
Srednji gaz: 2,9 m
Maksimalni gaz: 4,2 m
Brzina sa dizel motorima: 22 čv
Brzina sa gasnom turbinom: 27 čv
Ekonomska brzina: 14 čv
Autonomija plovidbe: 1800 nm

Filed under: BRODOVI, RATNA MORNARICA

Zatvoreno za komentare.